ПОЛОЖАЈ СРБА У АУСТРОУГАРСКОЈ

Срби у Аустроугарској живели су на простору Јужне Угарске, Војне крајине и Далмације. Средином 19. века било их је приближно колико и у Србији, око милион. На том простору представљали су најобразованији и најбогатији део српског народа. После Аустро-Угарске нагодбе¹⁾ постало им је теже да очувају своју националну посебност. Све више су излагани мађаризацији²⁾ , а српско име и писмо плански су потискивани. И поједини хрватски политичари, као што је Анте Старчевић, у жељи да створе самосталну хрватску државу, одрицали су право Србима на народну посебност.

СРБИ У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ

После Аустро-угарске нагодбе, Срби из Јужне Угарске створили су Српску народну слободоумну странку (1869). На њеном челу стајао је Светозар Милетић. Он се залагао за заједничку борбу са Хрватима против аустро-угарске превласти. Када су Хрвати склопили споразум са Мађарима, заједничка борба више није била могућа. Осамдесетих година Српска народна слободоумна странка дели се на два дела – радикале, које је предводио  Јаша Томић и либерале са Михаилом Полит-Десанчићем на челу.

УКИДАЊЕ НАРОДНО-ЦРКВЕНЕ АУТОНОМИЈЕ 1912.

Пошто је жеља Угарске била да створи јединствен мађарски народ, требало је помађарити све националне мањине. Сва деца, којим мађарски језик није био матерњи, морала су да га уче у школи. Због тога се главна борба Срба односила на захтев за школску и црквену аутономију. Српску националну посебност чувале су Српска православна црква, Матица српска и гимназије  у Сремским Карловцима и Новом Саду.  Због погоршања односа са Србијом око Албаније, Угарска је 1912. укинула српску народно-црквену аутономију. Тек распадом Аустроугарске 1918. Срби ће остварити своја национална права.  

СРБИ У ВОЈНОЈ КРАЈИНИ

Главни задатак Срба у Војној крајини од 16. до 19. века био је да одбране Аустријско царство од даљег продора Турака. Због тога су они били под директним надзором Беча. После Берлинског конгреса ова граница је распуштена (1881), а територија је прикључена Хрватској и Славонији. Срби су били приморани да се сада боре у Хрватском сабору. Године 1881. створили су Српску самосталну странку. Она се борила за црквену и школску аутономију, коју за време управе бана Куена Хедерварија и добијају (1887). Године 1905. формирана је Хрватско-српска коалиција. Њен задатак је био заједничка борба српског и хрватског народа за своја демократска права, а против аустро-угарске превласти. 

СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ 

После Аустро-угарске нагодбе 1867. Далмација је припала аустријском делу монархије. Од 120.000 далматинских Срба, 100.000 су били католици. Срби су 1880. основали Српску странку на Приморју. Њен вођа је био Савa Бјелановић, Србин католик. У Далматинском сабору потписан је 1905.г. споразум о српско-хрватској политичкој сарадњи, познат као Задарска резолуција. Ово ће припремити пут стварању нове југословенске државе.

¹⁾  Аустроугарском нагодбом 1867. створена је двојна монархија где су Аустријанци и Мађари имали пуна права.

²⁾  Мађаризација – наметање мађарског језика и културе немађарским народима.