УЗРОЦИ И КАРАКТЕР РЕВОЛУЦИЈА

Почетком 20. века Русија је била једна од најзаосталијих држава Европе. Иако је формално укинут феудализам, остала је полуфеудална држава са веома јаком влашћу цара. Поред Турске последња је од великих сила  донела устав (1906), а реформе су тешко спровођене. Оваквим системом нико није био задовољан. Материјална издвајања за рат још су више отежала положај осиромашеног руског народа. Несташица прехрамбених производа, њихов шверц и огромне жртве на Источном фронту довеле су до револуција током 1917. године. Прва је била фебруарска – рушење царског система и завођење парламентаризма, а друга октобарска, где је срушен грађански парламентаризам и успостављен нов, социјалистички друштвени поредак.

 ФЕБРУАРСКА РЕВОЛУЦИЈА

Крајем фебруара 1917. криза је достигла врхунац. Недостатак основних животних намирница и ниске наднице покренуле су талас штрајкова у руској престоници Петрограду. Ово ће се убрзо претворити у буну против царског режима са захтевом да се цар Николај одрекне власти. Када је војска прешла на страну устаника била је запечаћена судбина цара и династије. Николај II је абдицирао чиме је окончана тровековна владавина Романових. Русија је проглашена за републику, а власт је прешла у руке Привремене владе чији је најутицајнији члан био Александар Керенски.

ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА

Привремена влада није успела да отклони узроке револуције. Стање у Русији постало је све теже. Сељаци су својевољно присвајали земљишне поседе, а војници су масовно дезертирали са ратишта. Незадовољство народа сада се усмерило ка Привременој влади. То ће искористити бољшевици на челу са Владимиром Иљичом – Лењином. Лењин је имао разрaђен план за освајање власти: најважније је било привући војску на своју страну и склопити сепаратни мир са Немачком. У зору, 25. октобра 1917. бољшевици су заузели најважније тачке Петрограда, а морнари су са крстарице Аурора своје топове уперили на Зимски дворац у коме се налазила  влада. Хапшењем чланова Привремене владе, тековине фебруарске револуције биле су поништене.

ДИКТАТУРА ПРОЛЕТАРИЈАТА

Председник нове владе, под називом Совјет народних комесара, био је Лењин. Нова влада је потписала мир са Централним силама чиме је Русија изашла из рата. Одмах је и укинула приватно власништво над великим земљишним поседима. Али, на изборима за Уставотворну скупштину за бољшевике је гласала само четвртина гласача. Пошто није могао да уреди државу на законит начин, Лењин је распустио скупштину и завео диктатуру пролетаријата (радника и војника). Новој власти,  која је увела социјалистички друштвени поредак, остало је још само да се учврсти кроз грађански рат који ће буктати до 1922. године.

ГРАЂАНСКИ РАТ: ЦРВЕНИ И БЕЛИ

У грађанском рату постојала су два табора: црвени - бољшевици и бели - присталице контрареволуције. Иако су државе Антанте војно подржавале беле, Црвена армија, под командом Лава Троцког, успела је да савлада снаге контрареволуције. Коначно су тековине Октобарске револуције биле осигуране. Грађански рат у Русији однео је три милиона жртава, а преко два милиона Руса нашло је уточиште у другим државама, од којих су неки избегли и у новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.