ЗЛАТНО ДОБА ПАРЛАМЕНТАРИЗМА

После убиства Александра и Драге, скупштина је заверенике ослободила сваке одговорности, а за краља је изабрала  Петра I Карађорђевића (1903-1921). Вратила је Устав из 1888. који сада са мањим изменама постаје Устав из 1903. Главно обележје овог периода је увођење парламентарне демократије и долазак Радикалне странке на власт. У ово време долази до стварања нових странака као што су Српска социјалдемократска странка Димитрија Туцовића и Самостална радикална странка.¹⁾ 

 ОДНОС АУСТРОУГАРСКЕ ПРЕМА БАЛКАНУ 

Пошто је уједињењем Немачке 1871. потиснута из немачког света, Аустроугарска се окренула Балкану. На Берлинском конгресу 1878. добиће право да окупира Босну и Херцеговину. За управника постављен је Бенjамин Калај (1882-1903). Он се према Босни понашао као према аустроугарској колонији. Анексијом 1908. Босна и Херцеговина је коначно отргнута из окриља Османског царства и прикључена Аустроугарској. Даљи правац њеног ширења био је према Солуну што ће довести до сукоба са независним балканским државама.

НАМЕСНИШТВО 1889-1893.

Краљевску власт за време Александровог малолетства вршило је намесништво. Намесници су били Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић. За ово време четири радикалске владе управљале су државом по Уставу из 1888. Намесничка власт је окончана када је краљ Александар државним ударом 1893.¹⁾ збацио  намеснике и пре времена се прогласио пунолетним.

 Епоха напретка

"BELLE EPOQUE" - ЛЕПО ДОБА"

Време од Француско-пруског рата 1871. године, па до Првог светског рата 1914. године, је раздобље мира у историји Европе. У то доба долазе до изражаја позитивне последице Друге индустријске револуције. Оне се огледају у наглом развоју индустријске производње, порасту животног стандарда становништва и наглом развоју европских градова. Све ово, и велико богатство које се сливало из далеких колонија, обележило је то време као - лепо доба.

СТВАРАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

Како би се уредио скупштински живот, јавила се потреба да се оснују политичке странке (1881). Најважније су биле: Радикална, Либерална и Напредњачка. Радикали, на челу са Николом Пашићем борили су се за увођење парламентаризма, тј. да народна скупштина има законодавну власт и да бира председника владе. Либерали, које је предводио Јован Ристић, залагали су се за уређену законодавну власт, слободу штампе и независност судства. Напредњаци су највише били по вољи краљу Милану, па су често били на власти. На челу са Милутином Гарашанином борили су се за европеизацију Србије. Донели су низ напредних закона: Закон о штампи, Закон о судијама, Закон о слободи зборова и удруживања.

ВЕК ИДЕОЛОГИЈА

Идеологија је скуп одређених идеја, веровања и вредности. Разне идеје о томе како треба да буде уређен свет јавиле су се после Француске револуције. У 19. веку најважније су либерализам, конзервативизам, национализам и комунизам.

 Либерализам - Залаже се за државно уређење које омогућава појединцу што већу слободу постигнуту кроз демократски процес под заштитом правне државе. У ширем смислу либерализам представља отвореност према новим  идејама, насупрот конзервативизму који се залаже за држање традиционалних принципа.