КАРАКТЕР ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

 Међуратна политика Европе може се поделити на два периода: први, када водећу реч у политичким односима имају победнице Првог светског рата и други, када доласком Хитлера на власт 1933. почиње период агресивне политике фашистичких држава Немачке и Италије и милитаристичког Јапана. Први сигнал да ове државе не желе решавати проблеме мирним путем представља њихово напуштање Друштва народа.

ШПАНСКИ ГРАЂАНСКИ РАТ 1936-1939.

Шпанија је била следећа држава у којој ће после грађанског рата 1936-1939. бити успостављен фашистички режим. У рату је националистичка војска генерала Франциска Франка победила републиканску владу уз помоћ нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Победи фашисте Франка (1939-1975) допринеле су Велика Британија и Француска, остајући неутралне у овом сукобу. Ратна разрања града Гернике, на истоименој слици, овековечио је чувени сликар Пабло Пикасо, као симбол разарања и бруталности фашизма. 

ЈАПАНСКА И ИТАЛИЈАНСКА АГРЕСИЈА

Равнотежа између великих сила почела се мењати већ октобра 1931. Тада је Јапан освојио најбогатију кинеску провинцију Манџурију и ту створио марионетску државу Манџуко са некадашњим кинеским царем Пу Јием на челу. Агресију ће наставити Италија окупацијом Етиопије 1936. и Албаније 1939. године. Ови догађаји, уз агресивну политику Немачке, представљаће увод у Други светски рат.

НЕМАЧКА АГРЕСИЈА. МИНХЕНСКИ СПОРАЗУМ

Желећи да ојача Немачку, Хитлер је поништио све одлуке Версајског мировног уговора. Број војника са 100.000 повећао је на 300.000, а до 1936. године повратио је сарску и Рајнску област. Затим је 1938. године извршио аншлус (припајање) Аустрије. Минхенским споразумом, желећи да избегну рат, Енглеска и Француска допустиле су Хитлеру да припоји Судетску област, део Чехословачке која је била насељена већинским немачким становништвом. Резултат Минхенског споразума био је даље јачање Намачке у привредном, политичком и војничком смислу. Већ следеће године окупирао и целу Чехословачку припремајући се за напад на Пољску.

ПАКТ НЕМАЧКЕ И СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА

Да избегне рат на два фронта Хитлеру је било потребно да потпише споразум са Совјетским савезом. Министри спољних послова Вјачеслав Молотов и Јоаким фон Рибентроп су у Москви 23. августа 1939. потписали пакт о ненападању. У тајном делу уговора Немачка и Совјетски Савез су поделили територије. Немачка је добила западни, а Совјетски савез источни део Пољске као и три балтичке државе и Финску. Да споји источну Пруску са осталим делом Немачке, Хитлеру је био потребан коридор који је држала Пољска и слободан град Данциг на Балтичком мору. Пошто је одбила дa препусти поменути коридор Немачкој, Хитлер је 1. септембра 1939. напао Пољску, што ће уједно представљати и почетак Другог светског рата.